Верица Милановић

Става сам да у Србији има помака у делу положаја жена у јавном и политичком животу, али је то још увек далеко од задовољавајућег. Потребно је још доста радити на побољшању положаја жена на локалном нивоу а посебно положаја жена на селу, што је потреба у целој Србији, у свим градовима и општинама. Ситуација у Рашки се не разликује од ситуације заступљности жена у политичком животу у осталим градовима и општинама, жена у локалној скупштини има , од 35 одборника, 16 су жене, што је већином резултат законске обавезе при сачињавању изборних листа, али их зато у општинском већу нема ни једне, ако не рачунамо заменицу председника општине, која је жена, али је члан већа по функцији. Жене у Рашки нису довољно заступљене у доношењу битних политичких одлука, одлука које се тичу распоређивања новца из локалног буђжета, већином су им поверене извшилачке функције и послови и то се мора променити.

Става сам да је стање у локалним самоуправама у целој Србији изузетно лоше, овај режим је у потпуности одузео сваку самосталност градовима и општинама, централизовао рад локалних самоуправа у политичком, административном и финансијском смислу. Одлуке се доносе у Београду, тачније у централи СНСа, одлуке које потпуно занемарују интересе локалних средина и потребе грађана тих средина. Из сопственог искуства Вам могу рећи, како сам и одборница у скупштини града Краљева, да опозициони одборници користе све могуће начине како би се локалне скупштине бавиле локалним проблемима, доносиле одлуке корисне по грађане а не одлуке по директиви политичких централа. На жалост у свим локалним самоуправама већину имају режимски одборници,тако да опозиционим одборницима остаје да се боре и у скупштини, али и на сваком другом месту, скуповима, зборовима, да информишу грађане о свему шта се догађа у њиховим локалним срединама, те да притиском на власт покушамо да неке одлуке мењамо или спречимо њихово доношење.