Kao Narodni poslanik uvek sam spremna za razgovor sa građanima.

S obzirom da smo članovi iste stranke, predlažem da se obratite Gradskom Odboru SNS-a u Nišu, kako bismo dogovorili sastanak.

U vezi sa primenom kanabisa u svrhu lečenja, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je zatražilo stručno mišljenje Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance(PKS). Zaključak Komisije je da međunarodno registrovani lekovi, koji sadrže prirodne tetrahidrokanabinole ili ista jedinjenja dobijena hemijskom sintezom definitivno imaju svoje mesto u terapiji simptoma teških oboljenja, pre svega multiple skleroze. Međunarodno publikovane kliničke studije (Bayer,2013) su pokazale da ovaj preparat ni u kom slučaju ne leči sklerozu multipleks, niti usporava njenu progresiju, ali svakako ublažava simptome i poboljšava kvalitet života obolelih. Preparat, takođe ima slično dejstvo i na pojedine simptome kod onkoloških pacijenta na hemoterapiji.

Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance je dala preporuku da se dozvoli upotreba lekova na bazi kanabisa na osnovu preporuka američke agencije za hranu i lekove Food and Drug Administration, da se odobre dva preparata koja sadrže sintetičke kanabinoide, na osnovu rezultata više naučnih studija u kojima je potvrđen njihov terapijski efekat.
Kako bi se započelo sa procesom primene lekova na bazi kanabisa, podnet je zahtev za registraciju pomenutih lekova Agencijiza lekove i medicinska sredstva.

Komisija za PKS je na osnovu preporuka američke agencije za hranu i lekove Food and Drug Administration da nije prepoznala niti odobrila biljku marihuane kao lek, donela zaključak da ulja kanabisa koja traže pojedina udruženja ne treba legalizovati, s obzirom na činjenicu da nisu definisani standard i za sastav i proizvodnju ulja kanabisa.

Informacije koje ja imam govore da u Beogradu neće biti isplaćena 13. penzija.

Kako nisam iz Bujanovca, niti imam uticaj na zapošljavanja, konsultovala sam se oko Vaseg problema sa kolegom iz Bujanovca. Prenela sam mu problem i pošto ste naveli da ste član SNS-a, mogu samo da Vam preporučim da se javite u Opštinski odbor SNS-a Bujanovac i porazgovarate sa njima. Pozdrav.

Gospođi možete dati moj broj telefona. Sećam se o kome se radi.

Poštovani, gospođi možete dati moj mail da mi posalje temu za razgovor i kontakt sa Ženskom parlamentarnom mrežom, jer sam i sama član iste, pa ću onda proslediti koordinatorkama Ženske parlamentarne mreže. Što se tiče kontakata za MUP, podaci na sajtu MUP0-a su zvanični i oni se koriste za kontaktiranje bilo koga iz MUP-a.

I na dalje Vam stojim na raspolaganju. Pozdrav!

Ženska odbornička mreža funkcioniše već godinu dana na nivou Skupštine grada, ali i na nivou svih Skupština opština. Koordinatorke se menjaju na određeni period i zbog toga predlažem da je najbolje kontaktirati Sekretara Skupštine grada i na taj način dobiti prave informacije, kako bi zakazivanje sastanka bilo lakše. Što se tiče mog kontakta, gospođa Sacipović ga ima i stojim na raspolaganju.

Dobrovoljni davaoci krvi preko svojih udruženja treba da se obrate resornom Ministarstvu zdravlja sa svojim zahtevima. Takođe mogu da svoje zahteve proslede i Odboru za zdravlje Skupštine Republike Srbije čiji sam član.

Kao lekar i naodni poslanik uglavnom se bavim stavrima iz oblasti zdravstva, socijale i nauke, ne volim da dajem bilo kakav savet iz oblasti za koje lično ne poznajem materiju.

U samom pitanju nije jasno da li je gospodja Žaklina kupila stan koji je po restituciji vraćen ranijim vlasnicima. Ako je stan kupljen i u njenom je vlasništvu, mislim da ona ima sva zakonska prava da od države bude obeštećena, ali opet ponavljam ovo treba da vidi sa svojim advokatom.

Kao narodni poslanik znam da je ovim zakonom solidno regulisan proces restitucije i da nije namera države da nekome ispravi nepravdu tako što bi nekome drugom naćiniti štetu.

Želim da Vas obavestim da je danas iz Skupštine Srbije zvanično prosleđen zahtev Ministarstvu zdravlja za dobijanje informacije.

Obaveštavam Vas kada stigne odgovor.

Nisam dobio odgovor na postavljeno poslaničko pitanje. Od ponedeljka ću jos jednom proveriti u Skupštini.

Poštovana Jelena, pošto u vašem mejlu nema dovoljno informacija vezanih za dobijanje specijalizacije pozvaću vas u toku dana na broj koji ste ostavili da mi bliže objasnite problem koji imate.

Ministarstvo zdravlja raspisuje specijalizacije samo za oblasti koje su insuficijentne. Čujemo se i sve ću vam objasniti.

I ja sam iznenađen i zatečen ovakvom inicijativom jer do pre deset dana o tome i preuzimanju niškog aerodroma od strane Vlade Srbije tj. odricanje Grada Niša od vlasništva niko nije ni nagoveštavao da će biti, jer je bilo pohvala za funkcionisanje u prethodnih nekoliko godina. Samo je prošle 2017. godine bilo preko 300.000 putnika u više od 20 destinacija u Evropi po vrlo prihvatljivim cenam koje su bile i profitabilne za aerodrom a povoljne za putnike. Dobro za sve na jugoistoku Srbije. Sve se to odigralo posle odluke Gradskog Veća, gde moja Ujedinjena Seljačka Stranka nema svog većnika, ni ljude koji su dali informaciju, ni pitali za mišljenje. Po mom mišljenju, sve će razrešiti u narednom periodu kada će i Skupština Grada morati da se izjasni. Vlada Srbije će sa gradonačelnikom Grada Niša sigurno dati garancije za nastavak, makar i dosadašnjeg rada aerodroma i unaprediti ga tehnički, sa svim što je potrebno za veći kapacitet i veći broj letova na destinacijama po povoljnim cenama kao i do sada, jer su bile povoljne za stanovnike i turiste, za Niš i okolinu a i za dalje destinacije gde se letelo. Ja bih sačekao sa informacijama i dogovorima između grada i Vlade Republike Srbije i tek tada iznosio neke ocene i sugestije i ostalo. Nije dobro da se nešto osuđuje i kritikuje dok ne čujemo sve šta je potrebno. Aerodrom u Nišu je sada ekstra i dobro radio i nadam se da će raditi još bolje. Gradonačelnik je najodgovorniji jer je tako po zakonu i on to zna siguran sam. Sve najbolje za Niš i građane jugoistoka Srbije.

Poštovani, nisam u mogućnosti da se danas sastanem sa Vama. Utorak ili sreda su dani koji mi odgovaraju.

Naravno da ne, ali i ova, a i prethodna vlast je koristila državni sektor da „uhlebi“ svoje partijske vojnike koji su se dobro pokazali u lepljenju plakata i aplaudiranju na skupovima. Mi u Dosta je bilo želimo sa tom praksom da kompletno prekinemo. Ljudi treba da budu birani na konkursima, koji bi bili u potpunosti javni i koji bi zaista bili konkursi, a ne samo poštovanje neke forme u kojoj će opet na kraju ljudi iz partije dobiti posao. To nećemo dozvoliti, a i sada se protiv toga aktivno borimo na nivou Grada Niša, ali i Republike Srbije. Trenutno vodimo bitku protiv postavljanja profesora fizičkog vaspitanja na mesto direktora Pozorišta Lutaka Niš.

Veliki broj građana muči sličnu muku. Ovo su pitanja koja decenijama nisu dobro rešena, niti se sada nazire neko bolje rešenje.
Potreban nam je univerzalan sistem socijalne zaštite. Mi u Dosta je bilo znamo kako bismo to rešili, ukratko je objašnjeno u ovom klipu: https://www.youtube.com/watch?v=Z_D5Ycasx00

Do dobrog rešenja, jedino što teška srca mogu da preporučim je da ćerke uče neki strani jezik i sreću, barem privremeno, potraže u nekoj normalnijoj zemlji.

Trenutno imamo vlast koja gotovo nikad ne drži do date reči. Ako su rekli da će biti 13. penzije, to zapravo ne znači ništa, isto kao da su rekli da je neće biti. Drugim rečima, što god rekli, možemo da računamo kao „može da bude, ne mora da znači“.
Na proleće će biti beogradski izbori i moguće je da beogradska vlast planira da „podmiti“ penzionere iz Beograda i da iz gradskog budžeta isplati neku pomoć penzionerima. Iako je to zvanično iz gradskog budžeta Beograda, zapravo će biti iz budžeta Republike, naravno.
Što se tiče ostalih penzionera, ne bi me iznenadilo da i oni dobiju pomoć, ali jedino ako budu bili i parlamentarni izbori. Nažalost, to u našoj državi tako funkcioniše.

Uvek smo otvoreni za ovakve predloge. Problem je što smo mi opozicija, te je vladajuća koalicija retko kada voljna da ih stavi na dnevni red (jer bismo morali da tražimo izmenu dnevnog reda, ubacimo Vaše predloge, voditi raspravu, pa tek onda staviti na glasanje).

Možete poslati svoje predloge izmena na nis@dostajebilo.rs, pa ćemo onda videti šta možemo da uradimo.

Naravno da ne. Sa ovom vlašću jedino čemu prosečan građanin može da se nada je da nekako, na jedvite jade, nađe posao za 20-25 hiljada dinara, a i to je opet puko preživljavanje. Bez ozbiljne promene sistema ne možemo da očekujemo viši životni standard, a sa trenutnom političkom garniturom nema promene sistema. Pamet u glavu na sledećim izborima, nažalost se na to svodi cela problematika.

Zvanično, svi imaju pravo da se prijave, naravno. Nezvanično, samo partijski povezani ljudi dobijaju te poslove, sa ponekim izuzetkom.

Verovatno niko i teško da je moguće tako nešto doznati.

Nije problem da se postavi takvo pitanje, samo treba videti šta može da se očekuje od odgovora?
Nadležno ministarstvo bi verovatno uzvratilo podugačkim odgovorom na 2-3 strane kucanog teksta, u kome zapravo ne bi rekli ništa.
Smatram da je potrebno konkretnijim pitanjima pokrenuti raspravu o problemima zapošljavanja starijih lica. Jedna od glavnih prepreka pri zapošljavanju je i previsoki porez na rad. Kako smanjiti taj iznos? Zašto niko do sada to nije predlagao, sem Saše Radulovića?
Pokušaćemo na taj način da izvršimo pritisak na vlast i da na taj način i Vama pomognemo u procenu zapošljavanja. Ali, ovo će da potraje – parlamentarna borba nikada nije niti laka, niti kratka.

Nije problem da se postavi takvo pitanje, samo treba videti šta može da se očekuje od odgovora?
Nadležno ministarstvo bi verovatno uzvratilo podugačkim odgovorom na 2-3 strane kucanog teksta, u kome zapravo ne bi rekli ništa.
Smatram da je potrebno konkretnijim pitanjima pokrenuti raspravu o problemima zapošljavanja starijih lica. Jedna od glavnih prepreka pri zapošljavanju je i previsoki porez na rad. Kako smanjiti taj iznos? Zašto niko do sada to nije predlagao, sem Saše Radulovića?
Pokušaćemo na taj način da izvršimo pritisak na vlast i da na taj način i Vama pomognemo u procesu zapošljavanja. Ali, ovo će da potraje – parlamentarna borba nikada nije niti laka, niti kratka.

Nažalost, ne verujem da kao narodni poslanik mogu da vam pomognem sa ovim pitanjem, ali možete da se javite na nis@dostajebilo.rs sa nekom dokumentacijom, pa da vidimo da li odbornička grupa Dosta je bilo može da Vam da neki savet.

Recimo da mi predložimo za jug 7%, zašto onda i istok ne bi tražio svojih 7%? I zapad? Zašto svi ne bi tražili svoj deo? Onda se zapravo problematika svodi na bolju regionalizaciju.
To rešenje sa izdvajanjima je naopako. Potrebno je da svi regioni u Srbiji imaju isti nivo autonomije (što sada nije slučaj, pošto Vojvodina ima bolji status od ostalih), pa će svi dobijati podjednako.

Što se tiče Ei-a, moje mišljenje je da je povratak na staze stare slave, u onoj staroj formi, apsolutno nemoguć. Svet se drastično promenio u međuvremenu. Sva ta radna mesta koja smo mi imali u proizvodnji veš mašina, televizora, računara, itd. su migrirala u područja jeftinije radne snage, tačnije Kinu. Nerealno je da mi konkurišemo Kini po ceni radnika. Zapravo, ako hoćemo da radimo za 15 000 dinara mesečno, onda bismo i mogli, ali ja ne mislim da je to rešenje. Bilo kakva subvencionisanja takođe treba zaboraviti, jer to nisu održiva rešenja.

Iza EI-a je ostala ozbiljna infrastruktura u formi zgrada, magacina, gasovoda, itd. Glavno pitanje je kako sve te objekte iskoristiti na pravi način, da ne propadaju. Niš, kao i ostali gradovi u Srbiji, imaju problema sa nedostatkom kvalitetnog poslovnog prostora. Ono što mi Republika ili Grad (ili oba zajedno) mogli da urade je da ulože novac u sređivanje i osnovno opremanje nekih od zgrada, što bi bila dobra osnova za dolazak malih i srednjih preduzeća u te objekte. Dakle, ne država da se meša u privredu, pokreće proizvodnju našim novcem, ili slično, već samo da postavi osnovu za sve koji žele da se bave preduzetništvom, bilo da se radi o IT-u, ili nečemu drugom.

Meni se jako sviđa ideja da sadašnji kompleks EI-a postane neki tehnološki park, gde su sve IT firme iz Niša na jednom mestu. Te firme i sada postoje, ali su raštrkane po gradu, mahom su po stanovima, a ovo rešenje bi moglo da bude mnogo bolje za njih.

Naravno, za ovako nešto je potrebna volja Grada ili Republike.

Mi u poslaničkoj grupi Dosta je bilo smo spremni da razgovaramo sa građanima o svakom zakonu i njegovom poboljšanju. Problem je što smo mi opozicija, te vladajuća koalicija retko kada hoće da prihvati naše predloge.

Da li biste bili ljubazni da se javite sa svojim predlozima na nis@dostajebilo.rs, pa ćemo onda te predloge, ukoliko su u skladu sa našom politikom, predstaviti i u parlamentu, kada zakon dođe na red?

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je samo obezbeđivanje zdrastveno ispravne vode za piće građanima koji imaju javno snabdevanje vodom a gubi se iz vida činjenica da nemaju sva sela vodovode.Novim nacrtom Zakona o sanitarnom nadzoru nisu obuhvaćeni individualni bunari ,monitoring o zdrastvenoj ispravnosti vode sprovode nadležni instituti i zavodi, na sajtu Batuta postoje godišnji izveštaji u kojima stoji da se voda na selima u individualnim bunarima ne kontroliše, a preporuke instituta i zavoda nisu relevantne i ne štite građane.Individualni bunari nisu vlasništvu pojedinaca sto je zakonom i propisano jer pojedinci ne mogu biti vlasnici podzemnih voda.Zakonom o rudarstvu I geološkim istraživanjima, u članu 3, tačka 2. i 4. stoji da su podzemne vode i površinske vode geoloski resursi i,tačkom 19. i 26. su definisani bunari,zatim, istim zakonom su precizirani uslovi korišcenja itd…Zakonom o Vodama, član 3, je definisana voda za piće iz bunara,član 18, bunari su vodni objekti,članom 118, vodni uslovi.Iz svega napred navedenog se zakljucuje da su svi bunari ukljucujuci i individualni vlasnistvo Republike Srbije zasto onda nema kontrole ispravnosti vode u individualnim bunarima u selima i koliko je ljudi i dece bez kontrole ispravnosti vode u Srbiji na selima?
Ne postojanje kontrole ispravnosti vode u selima u individualnim bunarima je za nas koji zivimo na selima mnogo ozbiljan problem koji moze i da bude uzrocnik za mnoge bolesti.Polazeći od stava da pravo na zdravu životnu sredinu pripada korpusu zakonom uređenih prava građana i ustavom postavlja se opravdano pitanje ima li diskriminacije jer se gradjanima u gradovima kontrolise ispravnost vode dok se mestanima na selima ukljucujuci i decu ne kontrolise ispravnost vode?Ustavom Republike Srbije zagarantovano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine i svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Ustavom je takođe zajamčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.Sa stanovišta Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravo na zdravu životnu sredinu se postiže dovođenjem u vezu različitih aspekata životne sredine sa pravima koja su garantovana ovom Konvencijom (sloboda izražavanja, pravo na život, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i pravo na pravično suđenje).Takodje je Republika Srbija potpisala protokol o vodi.
Vakcinacija za uzročnike koji se prenose vodom za piće nisu deo obaveznog kalendara vakcinacije dece a deca na selima nemaju kontrolu ispravnosti vode u bunarima ?!Koliki je rizik od epidemija? Koje su mere zastite?Na selima nismo obavesteni o ispravnosti vode sto je ustavno pravo o zivotnoj sredini.Epidemije koje mogu nastati su hidrične epidemije vezane za propuste u održavanju i hlorisanju vode u bunarima, ali i za kupanja u higijenski neodržavanim individualnim bunarima. Iz grupe oboljenja za koje kontaminirana voda predstavlja značajan put prenošenja su šigeloza, hepatitis A, trbušni tifus i paratifusi.Ove vakcine nisu obavezne,nisu besplatne i nisu deo obavezne vakcinacije dece na selima koja nemaju kontrolu ispravnosti vode,zasto nisu kada postoji rizik?
Rešavanje navedenog problema bi se ogledalo u zakonskom definisanju načina i obima kontrole individualnih vodnih objekata.Takodje pitanje utvrđivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz individualnih objekata vodosnabdevanja nije u nadležnosti individualnih korisnika ili pravnih lica ,vlasnika/korisnika objekata jer Individualni bunari nisu vlasnistvu pojedinaca sto je zakonom i definisano a ogleda se u tome da pojedinci ,individualni korisnicine ne mogu biti vlasnici podzemnih voda.Zakonom o rudarstvu I geološkim istraživanjima, u članu 3, tačka 2. i 4. stoji da su podzemne vode i površinske vode geološki resursi,t ačkom 19. i 26. su definisani bunari, zatim istim zakonom su precizirani uslovi korišćenja itd…Zakonom o Vodama, član 3 je definisana voda za piće iz bunara,član 18. bunari su vodni objekti, članom 118 vodni uslovi.Iz svega napred navedenog se zaključuje da su individualni bunari vlasništvo Republike Srbije a privatna lica su samo korisnici.Onda se postavlja opravdano pitanje ako su individualni bunari vlasnistvo Republike Srbije onda su i javni zasto onda nema kontrole ispravnosti vode o trošku nadležnih?

Konkursa ima, ali su namešteni. Što se tiče zabrane, često se ne poštuje, ili se drugim metodama zaobilazi – recimo, primaju se ljudi na privremene poslove i onda ne podležu zabrani.

Konkursa ima, ali su namešteni. Što se tiče zabrane, često se ne poštuje, ili se drugim metodama zaobilazi – recimo, primaju se ljudi na privremene poslove i onda ne podležu zabrani.

Naravno da bi sva deca ali i svi građani trebali da imaju ista prava i da svi imaju pristup zdravoj pijaćoj vodi, bez obzira gde žive, u gradu ili na selima. Zadatak vlasti je da u skladu sa sredstvima koja raspolaže da to omogući svima, a pre svega deci.
Podržavam Vaš stav.

Hvala Vam na pitanju i značajnim informacijama. To što ste opisali, nažalost samo potvrđuje koliko smo mi dezorjentisani i izgubljeni kao narod.
Ja ću se koliko danas potruditi da stupim u kontakt sa koordinacionim centrom i nadam se da će to imati neki efekat. U prilogu vam ostavljam broj telefona. Javite se.