Narodni poslanik Branimir Rančić govorio je 25. oktobra na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja (2016).

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, kao lekar koji je na Medicinskom fakultetu izučavao i polagao u okviru predmeta higijena saobraćajnu higijenu, neću da komentarišem ceo predlog zakona, već ću govoriti samo o članovima zakona koji se odnose na ekologiju, odnosno o zaštiti životne sredine i kaznenoj politici koja prati te članove, od člana 44. do 49, gde su propisane izmene čl. 267, 270, 271, 276, 277. i 278, zakona kojima se propisuju prekršaji.

Ovo je vrlo važno zbog Poglavlja 27. koji se odnosi na zaštitu životne sredine i u svim zakonima koji tretiraju ovu problematiku, i to pitanje mora biti postavljeno i na njega treba odgovoriti u skladu sa zahtevima i principima EU. Politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i da očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Zasniva se na načelu preventivnog delovanja, pre nego što šteta, odnosno zagađenje nastane, na načelu da zagađivač plaća troškove zaštite životne sredine, bilo da je to pravno ili fizičko lice, u borbi protiv ekološke štete na samom izvoru zagađenja.

Zapravo, ekološki propisi Unije su nivo ispod kojega se slobodna tržišna utakmica ne može odvijati. S toga je politika životne sredine EU nedeljiva od njene ekonomske politike, politike unutrašnjeg tržišta i zajedničke trgovinske politike, konkurentnosti i energetske sigurnosti.

Pravna tekovina takođe obuhvata propise koji se odnose na određene konkretne oblasti, kao što su zaštita kvaliteta vode, vazduha, klimatske promene, održivo upravljanje otpadom, kontrola hemikalija itd. Tada, takođe, postoji obaveza kontrole emitovanja opasnih materija u vodi.

Na osnovu pregleda odredaba važećeg zakona koji se menjaju, odnosno dopunjuju, predlaže se promena člana 63. koji postaje član 11. predloga zakona propisana je zabrana korišćenja pokretnih spremišta postavljenih na palubi, kao spremišta za skupljanje otpadnih ulja, kao i ubacivanja u kaljuže mašinskog prostora proizvoda za čišćenje koji rastvaraju ulja ili mazivo i emulgatore, osim proizvoda koji ne otežavaju pročišćavanje otpadnih voda iz kaljuža na prijemnim stanicama.

Ministar, a to ste vi, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministar nadležan za poslove vodoprivrede propisuju mere koje se podrazumevaju u cilju sprečavanja zagađenja. Na taj način reke, koje su krvotok jedne države i EU, bivaju zaštićene od zagađenja, odnosno, rečeno medicinski, pod znakom navoda, od aterosklerotičnog procesa ili, da budem još konkretniji, ne budu kao u starom Rimu.

Kazneni član 267. se menja u član 44, član 270. se menja u član 45, a član 271. u član 46, gde su definisane novčane kazne u rasponu od 20.000 do 150.000, od 30.000 do 150.000 i od 150.000 do dva miliona. Za primenu ovog zakona potrebno je da se donese pravilnik o sprečavanju zagađenja unutrašnjih voda prouzrokovanog plovidbom od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sektora za vodeni saobraćaj i bezbednosti plovidbe. Rok za usvajanje je godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Na kraju, zagađenje okoline je neizlečiva bolest koja jedino može biti sprečena preventivno, tako da je moto mog izlaganja – nećemo imati društvo ukoliko uništimo okolinu. Hvala na pažnji.