Odgovori narodnih poslanika sa juga Srbije na pitanja građana

Narodni poslanici sa juga Srbije odgovorili su na brojna pitanja građana. Izaberite ime i prezime narodnog poslanika i pročitajte pitanja koja su im uputili građani a za svako pitanje kliknite na + pa pročitajte odgovore na postavljena pitanja.

Napomena: Veliki broj građana je uputio pitanja nekadašnjem Narodnom poslaniku Milošu Boškoviću koji je dao ostavku na funkciju poslanika. Pitanja i odgovori na pitanja koja je dao gospodin Bošković bez obzira na ovu promenu sačuvaćemo na portalu Moj poslanik.

Na ovom mestu ćemo objavljivati sva najnovija pitanja građana kao i odgovore poslanika. Postavite pitanje narodnim poslanicima sa juga Srbije koristeći formu.

Ljubica Mrdaković Todorović

Obraćam Vam se prvo kao građanin, drugo kao sugrađanin i član SNS-a. Pošto živim sa suprugom i dvoje maloletne dece, a bez posla oboje, u istoj kući živi i majka koja je inače, srčani bolesnik, i žena bez jednog bubrega, a otac mi je iznenada preminuo maja prošle godine. Zamislite kako može da zdravo izgleda moja porodica? Nisam jedini, to znam, ali kao čovek koji nikada nije lagao, obećavao ili neizvršavao svoje obaveze, moj mentalitet me je naterao da Vam se obratim. Sedam godina traje moj radni spor sa Niš-expresom i ako sam ih dobio na prvostepenom sudu -korupcija i veze u sudstvu sa Niš-expresom, dovelo je da moj predmet završi na Ustavnom sudu. Posao može da se nađe, jer imam prijatelje uglavnom svuda koji su samo radnici i znam kako se dolazi do radnog mesta. Nikoga do sada nisam pitao, molio za posao, ali sad već moram zbog dece. Ja sam aktivan član SNS-a u svom naselju i gradu, ali to niko ne vidi, jer je većina dobila posao i više ih ne zanimaju aktivnosti, jednostavno, tiho beže od obaveza. Priča je duga…

Kao Narodni poslanik uvek sam spremna za razgovor sa građanima.

S obzirom da smo članovi iste stranke, predlažem da se obratite Gradskom Odboru SNS-a u Nišu, kako bismo dogovorili sastanak.

Zašto se hapse i zatvaraju na tri godine zatvora oboleli od raznih bolesti koji se leče kanabisom, iako se zna i dokazano je da kanabis leči preko 34 bolesti i nema nikakve štetne posledice po zdravlje ljudi i životinja. Da li je to moguće, da se ignorišu preko 125.000 naučnih radova na temu kanabisa i da neznalice kao dr Danica Grujičić izjavljuju nebuloze da je trava za nju droga i da joj ne pada na pamet da legalizuje drogu. Da li to znači da su sve najrazvijenije zemlje sveta i one druge koje su legalizovale kanabis, a ima ih 16 samo u evropi i SAD, Kanada, Australija, Makedonija, Nemačka, Izrael itd., glupe i da truju bolesne, a mi brinemo o zdravlju građana, još ih krivično procesuiramo. Trenutno se u Izraelu kanabisom leči 20.000 ljudi, pomoću vodećih svetskih naučnika kao što su dr. lumir Hanuš, dr Robert Melamede i drugih je odbijena od strane Ministarstva koju su nudili prilikom predavanja u Beogradu. Kanabis je lek, budućnost medicine. Koliko god ignorisali istinu, to ne znači da nije istina.

U vezi sa primenom kanabisa u svrhu lečenja, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je zatražilo stručno mišljenje Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance(PKS). Zaključak Komisije je da međunarodno registrovani lekovi, koji sadrže prirodne tetrahidrokanabinole ili ista jedinjenja dobijena hemijskom sintezom definitivno imaju svoje mesto u terapiji simptoma teških oboljenja, pre svega multiple skleroze. Međunarodno publikovane kliničke studije (Bayer,2013) su pokazale da ovaj preparat ni u kom slučaju ne leči sklerozu multipleks, niti usporava njenu progresiju, ali svakako ublažava simptome i poboljšava kvalitet života obolelih. Preparat, takođe ima slično dejstvo i na pojedine simptome kod onkoloških pacijenta na hemoterapiji.

Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance je dala preporuku da se dozvoli upotreba lekova na bazi kanabisa na osnovu preporuka američke agencije za hranu i lekove Food and Drug Administration, da se odobre dva preparata koja sadrže sintetičke kanabinoide, na osnovu rezultata više naučnih studija u kojima je potvrđen njihov terapijski efekat.
Kako bi se započelo sa procesom primene lekova na bazi kanabisa, podnet je zahtev za registraciju pomenutih lekova Agencijiza lekove i medicinska sredstva.

Komisija za PKS je na osnovu preporuka američke agencije za hranu i lekove Food and Drug Administration da nije prepoznala niti odobrila biljku marihuane kao lek, donela zaključak da ulja kanabisa koja traže pojedina udruženja ne treba legalizovati, s obzirom na činjenicu da nisu definisani standard i za sastav i proizvodnju ulja kanabisa.

Jelena Žarić Kovačević

Da li je istina i ako jeste, kada će biti isplaćena 13. penzija u Beogradu i zašto nema za ostale gradove?

Informacije koje ja imam govore da u Beogradu neće biti isplaćena 13. penzija.

Izvinite što Vam smetam, ali nemam drugog izlaza jer mislim da mi možete pomoći u mojoj situaciji. Smatram da ste uvažena u društvu i po obrazovanju i položaju i zato Vas molim da mi pomognete jer se zaista nalazim u teškoj i bezizlaznoj situaciji. Živim u Bujanovcu sa samohranom majkom (otac mi je umro), koja je penzioner. Završila sam fakultet u roku, uz mnoga odricanja, a sada kada hoću i treba da radim, ne mogu da nađem posao nigde. Obišla sam sve u Bujanovcu i Vranju, podnosila molbe i slala u vezi posla, ali posao ne mogu da nađem, a nema i ko da mi pomogne. Diplomirala sam na PMF-u – Diplomirani turizmolog, ali u Bujanovcu nema posla. Inače sam član SNS, ali je u Bujanovcu druga situacija, kako i sami znate, smatram da mi Vi možete izaći u susret da se zaposlim. U Bujanovcu se gubi sve više pojam o vremenu, jer su dosta mladi otišli, ipak polažem veliku nadu u Vas za pomoć. Nadam se Vašem odgovoru.

Kako nisam iz Bujanovca, niti imam uticaj na zapošljavanja, konsultovala sam se oko Vaseg problema sa kolegom iz Bujanovca. Prenela sam mu problem i pošto ste naveli da ste član SNS-a, mogu samo da Vam preporučim da se javite u Opštinski odbor SNS-a Bujanovac i porazgovarate sa njima. Pozdrav.

Jelena imam jednu veliku molbu u vezi sina pa ako nije problem da mi pošalješ na mejlu tvoj telefon kako bih ti objasnila o čemu se radi. Molim te Jelena vrlo je hitno.

Gospođi možete dati moj broj telefona. Sećam se o kome se radi.

Molim Vas obezbedite mi lični kontakt sa Ženskom parlamentarnom mrežom i državnim sekretarom u MUP-u

Poštovani, gospođi možete dati moj mail da mi posalje temu za razgovor i kontakt sa Ženskom parlamentarnom mrežom, jer sam i sama član iste, pa ću onda proslediti koordinatorkama Ženske parlamentarne mreže. Što se tiče kontakata za MUP, podaci na sajtu MUP0-a su zvanični i oni se koriste za kontaktiranje bilo koga iz MUP-a.

I na dalje Vam stojim na raspolaganju. Pozdrav!

Molimo Vas za kontakte, Ženske odborničke grupe u Nišu, kako bi smo uspostavile saradnju i zakazale sastanak sa Vama i ostalim odbornicama na kojoj bi razgovarale o neadekvatnoj primeni Konvencije Saveta Evrope za zaštitu žena od nasilja u Nišu i diskriminacije SOS telefona na romskom i srpskom jeziku koji ovu uslugu pruža kvalitetno već 12. godina i ima 5.300 korisnica do sada.

Ženska odbornička mreža funkcioniše već godinu dana na nivou Skupštine grada, ali i na nivou svih Skupština opština. Koordinatorke se menjaju na određeni period i zbog toga predlažem da je najbolje kontaktirati Sekretara Skupštine grada i na taj način dobiti prave informacije, kako bi zakazivanje sastanka bilo lakše. Što se tiče mog kontakta, gospođa Sacipović ga ima i stojim na raspolaganju.

Dušan Milisavljević

Ima li izgleda da se pokrene pitanje olakšica pri kupovini lekova za dobrovoljne davaoce krvi?

Dobrovoljni davaoci krvi preko svojih udruženja treba da se obrate resornom Ministarstvu zdravlja sa svojim zahtevima. Takođe mogu da svoje zahteve proslede i Odboru za zdravlje Skupštine Republike Srbije čiji sam član.

Molim vas da mi odgovorite kome i gde da se obratim za moje stambeno pitanje. Stan u kome stanujem sa porodicom vraćen je vlasniku putem restitucije.Hvala.

Kao lekar i naodni poslanik uglavnom se bavim stavrima iz oblasti zdravstva, socijale i nauke, ne volim da dajem bilo kakav savet iz oblasti za koje lično ne poznajem materiju.

U samom pitanju nije jasno da li je gospodja Žaklina kupila stan koji je po restituciji vraćen ranijim vlasnicima. Ako je stan kupljen i u njenom je vlasništvu, mislim da ona ima sva zakonska prava da od države bude obeštećena, ali opet ponavljam ovo treba da vidi sa svojim advokatom.

Kao narodni poslanik znam da je ovim zakonom solidno regulisan proces restitucije i da nije namera države da nekome ispravi nepravdu tako što bi nekome drugom naćiniti štetu.

Možete li molim Vas da prosledite ovo pismo poslaniku Milisavljeviću kao odgovor na prethodno? Hvala unapred.

Želim da Vas obavestim da je danas iz Skupštine Srbije zvanično prosleđen zahtev Ministarstvu zdravlja za dobijanje informacije.

Obaveštavam Vas kada stigne odgovor.

Poštovani profesore, da li ima nekih novosti u vezi Vašeg zahteva Ministarstvu zdravlja za dobijanje informacija o odbijanju naših specijalizacija (asistenti sa Medicinskog fakulteta u Nišu i Novom Sadu)? Izgleda da baš odugovlače sa komunikacijom.

Nisam dobio odgovor na postavljeno poslaničko pitanje. Od ponedeljka ću jos jednom proveriti u Skupštini.

Poštovani profesore, molim Vas za pomoć u vezi problema sa odobravanjem zdravstvenih specijalizacija Medicinskom fakultetu, pretkliničkim predmetima. Naime, nama troje iz Niša i koleginici iz Novog Sada odbijaju davanje odobrenja po drugi put (od početka 2017. god.), iako postoji pozitivna odluka dekanice i potpuna dokumentacija, i to bez ikakvog objašnjenja razloga takve odluke. Više puta smo pokušali da kontaktiramo sektor za organizaciju zdravstvene službe Ministarstva, koja se bavi ovim pitanjem, ali bez njihove volje da se uopšte upuštaju u razgovor. Da li možete da nam na bilo koji način pomognete po ovom pitanju? Takođe, ako imate neku informaciju koga bi mogli da kontaktiramo iz Ministarstva od ljudi koji odlučuju o dodeli specijalizacija, molim Vas da nas uputite?

Poštovana Jelena, pošto u vašem mejlu nema dovoljno informacija vezanih za dobijanje specijalizacije pozvaću vas u toku dana na broj koji ste ostavili da mi bliže objasnite problem koji imate.

Ministarstvo zdravlja raspisuje specijalizacije samo za oblasti koje su insuficijentne. Čujemo se i sve ću vam objasniti.

Milija Miletić

Kakvo je vaše mišljenje u vezi aerodroma u Nišu za koji se spekuliše da će preći u vlasništvo države, imajući u vidu da ste u Skupštini hvalili rezultat rada aerodroma?

I ja sam iznenađen i zatečen ovakvom inicijativom jer do pre deset dana o tome i preuzimanju niškog aerodroma od strane Vlade Srbije tj. odricanje Grada Niša od vlasništva niko nije ni nagoveštavao da će biti, jer je bilo pohvala za funkcionisanje u prethodnih nekoliko godina. Samo je prošle 2017. godine bilo preko 300.000 putnika u više od 20 destinacija u Evropi po vrlo prihvatljivim cenam koje su bile i profitabilne za aerodrom a povoljne za putnike. Dobro za sve na jugoistoku Srbije. Sve se to odigralo posle odluke Gradskog Veća, gde moja Ujedinjena Seljačka Stranka nema svog većnika, ni ljude koji su dali informaciju, ni pitali za mišljenje. Po mom mišljenju, sve će razrešiti u narednom periodu kada će i Skupština Grada morati da se izjasni. Vlada Srbije će sa gradonačelnikom Grada Niša sigurno dati garancije za nastavak, makar i dosadašnjeg rada aerodroma i unaprediti ga tehnički, sa svim što je potrebno za veći kapacitet i veći broj letova na destinacijama po povoljnim cenama kao i do sada, jer su bile povoljne za stanovnike i turiste, za Niš i okolinu a i za dalje destinacije gde se letelo. Ja bih sačekao sa informacijama i dogovorima između grada i Vlade Republike Srbije i tek tada iznosio neke ocene i sugestije i ostalo. Nije dobro da se nešto osuđuje i kritikuje dok ne čujemo sve šta je potrebno. Aerodrom u Nišu je sada ekstra i dobro radio i nadam se da će raditi još bolje. Gradonačelnik je najodgovorniji jer je tako po zakonu i on to zna siguran sam. Sve najbolje za Niš i građane jugoistoka Srbije.

Olivera Pešić

Poštovana poslanice, da li ste slobodni za sastanak u ponedeljak u Leskovcu između 12:00 i 14:00? Ukoliko Vam vreme dozvoljava jako bi mi značilo da izdvojite 20-ak minuta i popričate sa građanima?

Poštovani, nisam u mogućnosti da se danas sastanem sa Vama. Utorak ili sreda su dani koji mi odgovaraju.

Miloš Bošković

Čemu ovolika administracija u svim državnim ustanovama, da li su stvarno potrebno toliko ljudi za obavljanje posla?

Naravno da ne, ali i ova, a i prethodna vlast je koristila državni sektor da „uhlebi“ svoje partijske vojnike koji su se dobro pokazali u lepljenju plakata i aplaudiranju na skupovima. Mi u Dosta je bilo želimo sa tom praksom da kompletno prekinemo. Ljudi treba da budu birani na konkursima, koji bi bili u potpunosti javni i koji bi zaista bili konkursi, a ne samo poštovanje neke forme u kojoj će opet na kraju ljudi iz partije dobiti posao. To nećemo dozvoliti, a i sada se protiv toga aktivno borimo na nivou Grada Niša, ali i Republike Srbije. Trenutno vodimo bitku protiv postavljanja profesora fizičkog vaspitanja na mesto direktora Pozorišta Lutaka Niš.

Ćerke od 22 i 19 godina su nezaposlene. Svekar boluje od Parkinsonove bolesti i ima 80 godina i penziju od 13.000. Ja bolujem od osteoporoze a suprug od visokog pritiska i živimo od NSP 9 meseci. Narednih 6 meseci nemamo primanja. Kako opstati?

Veliki broj građana muči sličnu muku. Ovo su pitanja koja decenijama nisu dobro rešena, niti se sada nazire neko bolje rešenje.
Potreban nam je univerzalan sistem socijalne zaštite. Mi u Dosta je bilo znamo kako bismo to rešili, ukratko je objašnjeno u ovom klipu: https://www.youtube.com/watch?v=Z_D5Ycasx00

Do dobrog rešenja, jedino što teška srca mogu da preporučim je da ćerke uče neki strani jezik i sreću, barem privremeno, potraže u nekoj normalnijoj zemlji.

Da li je istina da hoće, i ako jeste kada će biti isplaćena 13. penzija u Beogradu i zašto nema za ostale gradove?

Trenutno imamo vlast koja gotovo nikad ne drži do date reči. Ako su rekli da će biti 13. penzije, to zapravo ne znači ništa, isto kao da su rekli da je neće biti. Drugim rečima, što god rekli, možemo da računamo kao „može da bude, ne mora da znači“.
Na proleće će biti beogradski izbori i moguće je da beogradska vlast planira da „podmiti“ penzionere iz Beograda i da iz gradskog budžeta isplati neku pomoć penzionerima. Iako je to zvanično iz gradskog budžeta Beograda, zapravo će biti iz budžeta Republike, naravno.
Što se tiče ostalih penzionera, ne bi me iznenadilo da i oni dobiju pomoć, ali jedino ako budu bili i parlamentarni izbori. Nažalost, to u našoj državi tako funkcioniše.

Da li postoji mogućnost predlaganja amandmana na pojedine članove Zakona o bezbednosti i saobraćaju (ZOBS) u ime velikog broja ljudi saobraćajne struke koji se bave obukom vozača? Mnogo je problema ali pre svega radi se o postupku produženja licenci za ispitivače i predavače, zatim problem sa izmenama uslova za vozače sa probnom dozvolom i ozbiljnom diskriminacijom mladih ljudi, problem sa članovima koji se odnose na zaustavljanje i parkiranje (izražen problem u Nišu) itd. Da li postoji mogućnost prijema u Nišu kako bi uobličili predloge?

Uvek smo otvoreni za ovakve predloge. Problem je što smo mi opozicija, te je vladajuća koalicija retko kada voljna da ih stavi na dnevni red (jer bismo morali da tražimo izmenu dnevnog reda, ubacimo Vaše predloge, voditi raspravu, pa tek onda staviti na glasanje).

Možete poslati svoje predloge izmena na nis@dostajebilo.rs, pa ćemo onda videti šta možemo da uradimo.

Da li smatrate da može da se živi sa 13.000 dinara, i da li će se poboljšati mogućnosti za zapošljavanje ljudi koji su ostali bez posla?

Naravno da ne. Sa ovom vlašću jedino čemu prosečan građanin može da se nada je da nekako, na jedvite jade, nađe posao za 20-25 hiljada dinara, a i to je opet puko preživljavanje. Bez ozbiljne promene sistema ne možemo da očekujemo viši životni standard, a sa trenutnom političkom garniturom nema promene sistema. Pamet u glavu na sledećim izborima, nažalost se na to svodi cela problematika.

Ko samo ima prava za zapošljavanje u Javnom sektoru?

Zvanično, svi imaju pravo da se prijave, naravno. Nezvanično, samo partijski povezani ljudi dobijaju te poslove, sa ponekim izuzetkom.

Koliko dece političara iz Niša radi u Leoniju, Benetonu i Juri i da li se može doći do te informacije?

Verovatno niko i teško da je moguće tako nešto doznati.

Moje pitanje je kratko, ali mislim da je mnogo važno. Voleo bih da na jednom od skupštinskih zasedanja postavite sledeće pitanje vladajućoj koaliciji. Šta misle sa armijom nezaposlenih pedesetogodišnjaka koje ni jedna firma neće da primi? U svakom oglasu za posao izričito stoji da je oglas za osobe do maksimalno 40 godina. Vec 3 godine uzaludno pokušavam, javljam se na sve oglase ali čim čuju godinu mog rođenja sledeća njihova rečenica je „hvala što ste se javili“. Hvala.

Nije problem da se postavi takvo pitanje, samo treba videti šta može da se očekuje od odgovora?
Nadležno ministarstvo bi verovatno uzvratilo podugačkim odgovorom na 2-3 strane kucanog teksta, u kome zapravo ne bi rekli ništa.
Smatram da je potrebno konkretnijim pitanjima pokrenuti raspravu o problemima zapošljavanja starijih lica. Jedna od glavnih prepreka pri zapošljavanju je i previsoki porez na rad. Kako smanjiti taj iznos? Zašto niko do sada to nije predlagao, sem Saše Radulovića?
Pokušaćemo na taj način da izvršimo pritisak na vlast i da na taj način i Vama pomognemo u procenu zapošljavanja. Ali, ovo će da potraje – parlamentarna borba nikada nije niti laka, niti kratka.

Potrebna nam je pomoć. Zašto smo odbijeni za novac koji sledi za drugo dete kao i primanje roditeljskog dodatka kada imamo sva prava na to?

Nije problem da se postavi takvo pitanje, samo treba videti šta može da se očekuje od odgovora?
Nadležno ministarstvo bi verovatno uzvratilo podugačkim odgovorom na 2-3 strane kucanog teksta, u kome zapravo ne bi rekli ništa.
Smatram da je potrebno konkretnijim pitanjima pokrenuti raspravu o problemima zapošljavanja starijih lica. Jedna od glavnih prepreka pri zapošljavanju je i previsoki porez na rad. Kako smanjiti taj iznos? Zašto niko do sada to nije predlagao, sem Saše Radulovića?
Pokušaćemo na taj način da izvršimo pritisak na vlast i da na taj način i Vama pomognemo u procesu zapošljavanja. Ali, ovo će da potraje – parlamentarna borba nikada nije niti laka, niti kratka.

Nažalost, ne verujem da kao narodni poslanik mogu da vam pomognem sa ovim pitanjem, ali možete da se javite na nis@dostajebilo.rs sa nekom dokumentacijom, pa da vidimo da li odbornička grupa Dosta je bilo može da Vam da neki savet.

Srbija svake godine izdvaja 7% budžeta za razvoj svog najrazvijenijeg dela, AP Vojvodine. Da li ćete vi i vaša stranka predloziti da se formira Fond za razvoj juga Srbije i izdvoji za njega 7% budzeta? Da li vi kao inženjer smatrate mogućim i potrebnim ponovno pokretanje proizvodnje u Ei Niš?

Recimo da mi predložimo za jug 7%, zašto onda i istok ne bi tražio svojih 7%? I zapad? Zašto svi ne bi tražili svoj deo? Onda se zapravo problematika svodi na bolju regionalizaciju.
To rešenje sa izdvajanjima je naopako. Potrebno je da svi regioni u Srbiji imaju isti nivo autonomije (što sada nije slučaj, pošto Vojvodina ima bolji status od ostalih), pa će svi dobijati podjednako.

Što se tiče Ei-a, moje mišljenje je da je povratak na staze stare slave, u onoj staroj formi, apsolutno nemoguć. Svet se drastično promenio u međuvremenu. Sva ta radna mesta koja smo mi imali u proizvodnji veš mašina, televizora, računara, itd. su migrirala u područja jeftinije radne snage, tačnije Kinu. Nerealno je da mi konkurišemo Kini po ceni radnika. Zapravo, ako hoćemo da radimo za 15 000 dinara mesečno, onda bismo i mogli, ali ja ne mislim da je to rešenje. Bilo kakva subvencionisanja takođe treba zaboraviti, jer to nisu održiva rešenja.

Iza EI-a je ostala ozbiljna infrastruktura u formi zgrada, magacina, gasovoda, itd. Glavno pitanje je kako sve te objekte iskoristiti na pravi način, da ne propadaju. Niš, kao i ostali gradovi u Srbiji, imaju problema sa nedostatkom kvalitetnog poslovnog prostora. Ono što mi Republika ili Grad (ili oba zajedno) mogli da urade je da ulože novac u sređivanje i osnovno opremanje nekih od zgrada, što bi bila dobra osnova za dolazak malih i srednjih preduzeća u te objekte. Dakle, ne država da se meša u privredu, pokreće proizvodnju našim novcem, ili slično, već samo da postavi osnovu za sve koji žele da se bave preduzetništvom, bilo da se radi o IT-u, ili nečemu drugom.

Meni se jako sviđa ideja da sadašnji kompleks EI-a postane neki tehnološki park, gde su sve IT firme iz Niša na jednom mestu. Te firme i sada postoje, ali su raštrkane po gradu, mahom su po stanovima, a ovo rešenje bi moglo da bude mnogo bolje za njih.

Naravno, za ovako nešto je potrebna volja Grada ili Republike.

U Skupštini je Zakon o vodama. Zašto se ne kontroliše voda, stanovništvu koje je primorano na individualne bunare u selima? U predlogu Zakona, u članu 2 opet nisu stavili individualne bunare kao jedini vid snabdevanja u selima gde nema vodovoda. Da li može na to da se podnese amandman kada dođe u Skupštinu? Voda za piće jeste voda namenjena za ljudsku upotrebu i obuhvata: (1) vodu bilo u njenom originalnom stanju ili posle tretmana, koja je namenjena za piće, kuvanje, pripremu hrane ili za druge potrebe domaćinstva, bez obzira na njeno poreklo i na to da li se dostavlja iz distributivne mreže, javnog izvora, javnog bunara, cisterne, kontejnera, boca ili tankova. Takđe ovim predlogom Zakona nije rešen status privatnih parcela koje su postale vodno zemljište u tokovima reka 25 % stanovništva. Na selima se snabdevaju vodom iz bunara bez kontrole.

Mi u poslaničkoj grupi Dosta je bilo smo spremni da razgovaramo sa građanima o svakom zakonu i njegovom poboljšanju. Problem je što smo mi opozicija, te vladajuća koalicija retko kada hoće da prihvati naše predloge.

Da li biste bili ljubazni da se javite sa svojim predlozima na nis@dostajebilo.rs, pa ćemo onda te predloge, ukoliko su u skladu sa našom politikom, predstaviti i u parlamentu, kada zakon dođe na red?

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je samo obezbeđivanje zdrastveno ispravne vode za piće građanima koji imaju javno snabdevanje vodom a gubi se iz vida činjenica da nemaju sva sela vodovode.Novim nacrtom Zakona o sanitarnom nadzoru nisu obuhvaćeni individualni bunari ,monitoring o zdrastvenoj ispravnosti vode sprovode nadležni instituti i zavodi. Na sajtu Batuta postoje godišnji izveštaji u kojima stoji da se voda na selima u individualnim bunarima ne kontroliše,preporuke instituta i zavoda nisu relevantne i ne štite građane.Individualni bunari nisu u vlasništvu pojedinaca što je zakonom i propisano jer pojedinci ne mogu biti vlasnici podzemnih voda. .Zakonom o rudarstvu I geološkim istraživanjima, u članu 3, tačka 2.i 4.stoji da su podzemne vode i površinske vode geološki resursi,tackom 19.i 26. su definisani bunari,dalje istim zakonom su precizirani uslovi koriscenja itd…Zakonom o Vodama clan 3 je definisana voda za piće iz bunara,član 18, bunari su vodni objekti,članom 118.vodni uslovi.Iz svega napred navedenog se zaključuje da su svi bunari uključujući i individualni, vlasnistvo Republike Srbije moje pitanje je zašto nema kontrole ispravnosti vode u individualnim bunarima u selima i koliko je ljudi i dece bez kontrole ispravnosti vode u Srbiji na selima? Ne postojanje kontrole ispravnosti vode u selima u individualnim bunarima je za nas koji živimo na selima mnogo ozbiljan problem jer se mogu pojaviti mnoge bolesti .Polazeći od stava da pravo na zdravu životnu sredinu pripada korpusu zakonom uređenih prava građana i ustavom postavlja se opravdano pitanje ima li diskriminacije jer se stanovništvu u gradovima kontroliše ispravnost vode dok se mestanima na selima ukljucujuci i decu ne kontrolise ispravnost vode?Ustavom Republike Srbije zagarantovano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovorni su za zaštitu životne sredine i svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Ustavom je takođe zajamčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.Sa stanovišta Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravo na zdravu životnu sredinu se postiže dovođenjem u vezu različitih aspekata životne sredine sa pravima koja su garantovana ovom Konvencijom (sloboda izražavanja, pravo na život, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i pravo na pravično suđenje).Takođe je Republika Srbija potpisala protokol o vodi. Vakcinacija za uzročnike koji se prenose vodom za piće nisu deo obaveznog kalendara vakcinacije dece a deca na selima nemaju kontrolu ispravnosti vode u bunarima ?!Koliki je rizik od epidemija?Koje su mere zastite?Na selima nismo obavesteni o ispravnosti vode sto je ustavno pravo o zivotnoj sredini.Epidemije koje mogu nastati su hidrične epidemije vezane za propuste u održavanju i hlorisanju vode u bunarima, ali i za kupanja u higijenski neodržavanim individualnim bunarima. Iz grupe oboljenja za koje kontaminirana voda predstavlja značajan put prenošenja su šigeloza, hepatitis A, trbušni tifus i paratifusi.Ove vakcine nisu obavezne,nisu besplatne i nisu deo obavezne vakcinacije dece na selima koja nemaju kontrolu ispravnosti vode,zasto nisu kada postoji rizik? Rešavanje navedenog problema bi se ogledalo u zakonskom definisanju načina i obima kontrole individualnih vodnih objekata.Takodje pitanje utvrđivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz individualnih objekata vodosnabdevanja nije u nadležnosti individualnih korisnika ili pravnih lica ,vlasnika/korisnika objekata jer Individualni bunari nisu vlasnistvu pojedinaca sto je zakonom i definisano a ogleda se u tome da pojedinci ,individualni korisnicine ne mogu biti vlasnici podzemnih voda.Zakonom o rudarstvu I geološkim itraživanjima,u članu 3 tačka 2. i 4. stoji da su podzemne vode i površinske vode geološki resursi ,tačkom 19. i 26. su definisani bunari,zatim istim zakonom su precizirani uslovi koriscenja itd…Zakonom o Vodama clan 3 je definisana voda za piće iz bunara,član 18 , “bunari su vodni objekti”,članom 118 navedeni kao “ vodni uslovi” .Iz svega napred navedenog se zaključuje da su individualni bunari vlasništvo Republike Srbije a privatna lica su samo korisnici.Onda se postavlja opravdano pitanje, ako su individualni bunari vlasnistvo Republike Srbije, onda su i javni I zasto onda nema kontrole ispravnosti vode o trošku nadleznih?

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je samo obezbeđivanje zdrastveno ispravne vode za piće građanima koji imaju javno snabdevanje vodom a gubi se iz vida činjenica da nemaju sva sela vodovode.Novim nacrtom Zakona o sanitarnom nadzoru nisu obuhvaćeni individualni bunari ,monitoring o zdrastvenoj ispravnosti vode sprovode nadležni instituti i zavodi, na sajtu Batuta postoje godišnji izveštaji u kojima stoji da se voda na selima u individualnim bunarima ne kontroliše, a preporuke instituta i zavoda nisu relevantne i ne štite građane.Individualni bunari nisu vlasništvu pojedinaca sto je zakonom i propisano jer pojedinci ne mogu biti vlasnici podzemnih voda.Zakonom o rudarstvu I geološkim istraživanjima, u članu 3, tačka 2. i 4. stoji da su podzemne vode i površinske vode geoloski resursi i,tačkom 19. i 26. su definisani bunari,zatim, istim zakonom su precizirani uslovi korišcenja itd…Zakonom o Vodama, član 3, je definisana voda za piće iz bunara,član 18, bunari su vodni objekti,članom 118, vodni uslovi.Iz svega napred navedenog se zakljucuje da su svi bunari ukljucujuci i individualni vlasnistvo Republike Srbije zasto onda nema kontrole ispravnosti vode u individualnim bunarima u selima i koliko je ljudi i dece bez kontrole ispravnosti vode u Srbiji na selima?
Ne postojanje kontrole ispravnosti vode u selima u individualnim bunarima je za nas koji zivimo na selima mnogo ozbiljan problem koji moze i da bude uzrocnik za mnoge bolesti.Polazeći od stava da pravo na zdravu životnu sredinu pripada korpusu zakonom uređenih prava građana i ustavom postavlja se opravdano pitanje ima li diskriminacije jer se gradjanima u gradovima kontrolise ispravnost vode dok se mestanima na selima ukljucujuci i decu ne kontrolise ispravnost vode?Ustavom Republike Srbije zagarantovano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine i svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Ustavom je takođe zajamčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.Sa stanovišta Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravo na zdravu životnu sredinu se postiže dovođenjem u vezu različitih aspekata životne sredine sa pravima koja su garantovana ovom Konvencijom (sloboda izražavanja, pravo na život, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i pravo na pravično suđenje).Takodje je Republika Srbija potpisala protokol o vodi.
Vakcinacija za uzročnike koji se prenose vodom za piće nisu deo obaveznog kalendara vakcinacije dece a deca na selima nemaju kontrolu ispravnosti vode u bunarima ?!Koliki je rizik od epidemija? Koje su mere zastite?Na selima nismo obavesteni o ispravnosti vode sto je ustavno pravo o zivotnoj sredini.Epidemije koje mogu nastati su hidrične epidemije vezane za propuste u održavanju i hlorisanju vode u bunarima, ali i za kupanja u higijenski neodržavanim individualnim bunarima. Iz grupe oboljenja za koje kontaminirana voda predstavlja značajan put prenošenja su šigeloza, hepatitis A, trbušni tifus i paratifusi.Ove vakcine nisu obavezne,nisu besplatne i nisu deo obavezne vakcinacije dece na selima koja nemaju kontrolu ispravnosti vode,zasto nisu kada postoji rizik?
Rešavanje navedenog problema bi se ogledalo u zakonskom definisanju načina i obima kontrole individualnih vodnih objekata.Takodje pitanje utvrđivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz individualnih objekata vodosnabdevanja nije u nadležnosti individualnih korisnika ili pravnih lica ,vlasnika/korisnika objekata jer Individualni bunari nisu vlasnistvu pojedinaca sto je zakonom i definisano a ogleda se u tome da pojedinci ,individualni korisnicine ne mogu biti vlasnici podzemnih voda.Zakonom o rudarstvu I geološkim istraživanjima, u članu 3, tačka 2. i 4. stoji da su podzemne vode i površinske vode geološki resursi,t ačkom 19. i 26. su definisani bunari, zatim istim zakonom su precizirani uslovi korišćenja itd…Zakonom o Vodama, član 3 je definisana voda za piće iz bunara,član 18. bunari su vodni objekti, članom 118 vodni uslovi.Iz svega napred navedenog se zaključuje da su individualni bunari vlasništvo Republike Srbije a privatna lica su samo korisnici.Onda se postavlja opravdano pitanje ako su individualni bunari vlasnistvo Republike Srbije onda su i javni zasto onda nema kontrole ispravnosti vode o trošku nadležnih?

Zašto nema konkursa i kako uspeva da se uprkos zabranama zapošljava?

Konkursa ima, ali su namešteni. Što se tiče zabrane, često se ne poštuje, ili se drugim metodama zaobilazi – recimo, primaju se ljudi na privremene poslove i onda ne podležu zabrani.

Zašto nema konkursa i kako uspeva da se uprkos zabranama zapošljava?

Konkursa ima, ali su namešteni. Što se tiče zabrane, često se ne poštuje, ili se drugim metodama zaobilazi – recimo, primaju se ljudi na privremene poslove i onda ne podležu zabrani.

Milan Lapčević

Današnja vlast otvara poglavlja o pristupanju EU. Otvara se poglavlje o vladavini prava, a ne poštuju se PRAVA DECE, najosetljivije grupe. Naime, deca na selima ili u gradovima koji nemaju vodovod, prinuđena su na individualne bunare, u kojima nemaju kontrolu vode. A u sredinama gde ima vodovoda, imaju? Postavlja se pitanje: zar nemaju sva deca ista prava po konvenciji UN, koju je Srbija potpisala?

Naravno da bi sva deca ali i svi građani trebali da imaju ista prava i da svi imaju pristup zdravoj pijaćoj vodi, bez obzira gde žive, u gradu ili na selima. Zadatak vlasti je da u skladu sa sredstvima koja raspolaže da to omogući svima, a pre svega deci.
Podržavam Vaš stav.

Poštovani, u svim albanskim naseljima ima ulično osvetljenje izmedju sela, kanali reka su popločani i ozidani, ulice su široke i sa bankinama i autobuskim linijama dok u naselju Trnavska Reka je sušta suprotnost. Nema ulične rasvete izmedju sela, slaba struja, kanali reka su obrasli travom i plave njive i livade. Šta treba da radimo da idemo ili će neko pomoći kao Albanskoj strani. Napominjem da sam se obratio koordinacionom telu i opštinskoj upravi Preševa ali nista od toga. Molim vas za odgovor šta dalje da radim, koje su institucije koje nam mogu pomoći?

Hvala Vam na pitanju i značajnim informacijama. To što ste opisali, nažalost samo potvrđuje koliko smo mi dezorjentisani i izgubljeni kao narod.
Ja ću se koliko danas potruditi da stupim u kontakt sa koordinacionim centrom i nadam se da će to imati neki efekat. U prilogu vam ostavljam broj telefona. Javite se.