Poslanik DSS-a Milan Lapčević je u svom izlaganju pred poslanicima na Trećoj sednici Drugog zasedanja održanoj 01.11.2016.god izneo stavove o izgradnji auto puta Niš – Priština.
„Očigledno je da ovde neki poslanici se ponašaju potpuno autistično, kao da ne živimo u istoj zemlji, kao da ne znamo ništa o trenutnoj političkoj situaciji, o istoriji i predistoriji naših sukoba na Balkanu.

Naravno da je Niš predviđen u kartama velike Albanije, ako ne znate, uzmite izguglajte vi. Naravno da postoje separatističke težnje koje prevazilaze sadašnje administrativne granice Kosova i Metohije i šire se dalje i prema Leskovcu i prema Vranju i prema Nišu.

I, naravno da nisam čuo da nigde na svetu, ni jedna zemlja koja ima trenutno okupiranu teritoriju, gradi puteve prema toj okupiranoj teritoriji i ne ide u susret separatističkim zahtevima nekakve grupacije koja je trenutno zauzela njenu teritoriju. Na primer, nisam čuo da Gruzija radi to u južnoj Oseti, ili nešto slično.

Ako hoćemo da razvijemo istok ili jug Srbije, onda je valjda logično da pravimo auto put ili put regionalnog karaktera sa većim brojem traka do Kuršumlije, na primer. Onda je valjda normalno da ćemo da pravimo državnu fabriku u Kuršumliji da bi tamo zaposlili ljude, ili ćemo da nudimo državni posao, da pomažemo tim ljudima koji žive na toj teritoriji, jer ako ljudi žive na teritoriji, biće i teritorije, imaće ko da je čuva.

Ali, odjednom je preko noći posle Konferencije u Berlinu, to postao prioritet br. 1 u Srbiji. Zašto nije prioritet br. 1 put koji će spajati npr. Srbiju sa Republikom Srpskom? Zar to nije logično? Zar nam je jedina ekonomska alternativa da moramo da pravimo auto put prema Albaniji“.
Nakon odgovora ministra Vujovića poslanik Lapčević se javio za reč da bi još jednom istakao svoje zapažanje situacije.
„a stvarno isto ne mogu da verujem šta slušam sa druge strane ali dobro, verovatno je to ova nova filozofija da budete malo na kursu, dobijete diplomu preko noći i odmah tumačite kako je sve idealno, kako je sve bajno i sjajno kao da živimo van vremena i van prostora.

Draga gospodo, ako niste znali, 1999. godine je bio rat u Srbiji, bili smo bombardovani od onih istih prijatelja koji su vam danas pokrovitelji.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Pa, tebe su doveli na vlast 2000. godine ti isti. Pa, tebe su doveli na vlast.)

Draga gospodo, pod tim istim pritiscima vi sada pravite auto put i proglašavate to kao prioritet br. 1. Da, draga gospodo kao da smo svi gluvi i slepi kod činjenice da se naša teritorija svakim danom i svakim postupkom koji čini, i prethodno i ova vlast sve više osamostaljuje i stavlja pod kontrolu, pa ste došli do genijalne ideje da treba napraviti auto put i praviti Fond za zapadni Balkan, jer ćemo tako brže svi u Evropu.

Da, divno, samo je pitanje da li će naš narod na Kosovu i Metohiji biti narod drugog reda, i da li će imati svoje institucije ili će priznavati državu Kosovo, kojoj ćete vi naređivati, i svojim predstavnicima, da traže od ustavnog suda Kosova da tumači Sporazum o Trepči, a ovamo ste ga poništili, jer on po vama nije pravno valjan dokument. Eto, toliko o vašoj politici“.