Poslanik SNS-a Laketić Darko je na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja održanoj 25.10.2016.god govorio između ostalog i o zaštiti imovine u unutrašnjem vodnom saobraćaju tj. O izmenama i dopunama Zakona o plovidbi.

„Pre svega, žao mi je što upravo oni koji su kritikovali tokom dosadašnjeg zasedanja nisu to da govore nešto više upravo o temi o kojoj danas govorim. Ali, evo, pre nego što pređem na suštinu svog izlaganja moram da kažem da upravo je i ovo satisfakcija o kojoj je i premijer govorio, a to je da se Srbija na „Duing biznis“ listi Svetske banke sa 54 mesta popela na 47 mesto i to je jedan fantastičan podatak koji sa zadovoljstvom u ovom trenutku mogu da kažem, jer se to i prezentuje kao najnovija vest, tako da je zadovoljstvo zaista zajedničko.

Što se tiče zakona, pre svega Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama ja vidim pre svega kao ideju resornog ministarstva da ovaj zakon, dakle uskladi sa Zakonom o planiranju i izgradnji s jedne strane, s druge strane sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, a takođe i sa Zakonom u istraživanju nesreće u vazdušnom železničkom i vodnom saobraćaju i ne samo da ga uskladi, već rekao bih da je težnja da se sva ona zakonska rešenja koja su bila nedovoljno dobra isprave i da onih zakonskih rešenja koji u određenim situacijama zaista nisu ni postojala, da se iznađu i plasiraju i prezentuju ovim zakonom.

Dakle, da krenem redom. Smatram da se predloženom izmenom člana 21, odnosno 199. postojećeg zakona uređuje zaštita imovine unutrašnjem vodnom saobraćaju. Zaista ne znam o čemu se ovde radi, danas smo slušali bukvalno kritike bez ikakve argumentacije i bez ikakve podloge koja je utemeljena na istini, već su se iznosile paušalne neke rečenice i izjave, rekao bih poluistine i dezinformacije, vezano upravo za ovaj član o kome govorim.

Naime, na ovaj način lično smatram da će brodarska privredna društva i luke, ne samo što će biti dužne da organizuju tu sigurnosnu zaštitu, već će na taj način, pre svega angažovanjem licenciranih subjekata za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, pre svega sprečiti krađu i sprečiće se krađa krijumčarenje ljudi, a takođe i piraterija i kriminal. To, ko će se na tim javnim pozivima javljati, pa naravno da će se javljati svi oni koji su licencirani u ovoj državi. Dakle, svako ko ispunjava uslove vezano za privatno obezbeđenje, naravno da tim poslom može i treba da se bavi.

Danas je evidentiran jedan značajan problem koji se tiče iznajmljivanja plovila. Naime, danas je moguće iznajmiti plovilo koje nije upisano ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvo. Šta se time gubi? Pa, gubi se pre svega porez. Dakle, ne ubira se nikakv porez, nikakav prihod, ne samo po osnovu plaćanja poreza direktno, ali ne ostvaruje se ni prihod po osnovu doprinosa na zarade osoba koje bi trebalo da rade, dakle da budu radno angažovana po ovoj delatnosti.

S tim u vezi, ova privredna društva će biti obavezna da plaćaju porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom čiji iznos, koliko znam, a raspitao sam se, iznosi u rasponu od 62.670 dinara do 250.730 dinara, što, složićete se, nije mala suma. Predloženim izmenama zakona, dakle, ovaj deo se menja i čini mi se po prvi put se uvodi red u ovu oblast na ovaj način.

Ono što je mene posebno intrigiralo jeste, kako su zemlje u okruženju rešile ovaj problem. Pa, zemlje u okruženju su rešile upravo na ovaj način, štiteći svoje brodare. Šta je tu sporno? Osim, ukoliko se želi bukvalno da se traži dlaka u jajetu ili da se traži problem bez problema. Suština izmene ovog člana jeste praktično regulisanje delatnosti brodara, odnosno iznajmljivanje jahti sa motorom, a uz to kao jedan efekat izmene zakona, ja vidim samo povećan prihod u budžetu.

Član 27. Član 27, pre svega shvatam kao želju predlagača, dakle resornog ministarstva da se uskladi ovaj zakon sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Naime, o čemu se radi. Ovde u članu 213, postojećeg zakona, stav 2. i 3, gde zakon u smislu propisivanja da su pristaništa za ukrcavanje i iskrcavanje putnika elementi lučke infrastrukture, dakle, razlikuje se, zato što je dosadašnji zakon prepoznavao kao lučku suprastrukturu. Razlike su, pre svega kod ljudi koji se razumeju u ovu problematiku, više nego evidentne. Naime, suprastruktura se koristi za iskrcavanje tereta, a ne putnika, s toga i promena i izmena ovog termina je više nego opravdana. Tako da, na taj način ne samo što se usaglašava sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već se na jedan precizniji način opisuju lučki elementi, jer se termin, dakle, suprastruktura koristi za objekte, a ne za putnike koji će se iskrcavati i ukrcavati.

U skladu, sa evropskim rešenjem u ovoj oblasti, predlog je da se sa članom 13. predloga zakona dopuni član 70. Ovde je suština u efikasnom sprovođenju traganja i spasavanja i naime, domaći brodari će morati da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama, njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć, itd.

Smatram da su ovi planovi jedan neophodan akt koji se mora imati, ne samo zbog zakona, već zbog jedne valjane organizacije brodara u okviru tih vanrednih situacija, okolnosti koje pre svega ne želimo da se dese, ali definitivno će ih biti na našim vodama. S toga, u celini smatram da izmene zakona ne samo da imaju smisla, već da će unaprediti saobraćaj i unaprediti delatnost u ovoj oblasti definitivno. Hvala puno“.